Čemu Pesnici

SNEG Soba se začas obogati, veliki prozor je mrestio Sneg i ružičaste ruže koji su se naslanjali O njega sasvim bešumno paralelno, nespojivo; Svet beše manje predvidljiv nego smo zamišljali. Svet je luđi i više je od naše svesti o njemu, Nepopravljivo mnogostruk. Oljuštim, razdelim kriške Mandarine, pa ispljunem koštice i osetim Da sam pijan jer su stvari raznolike isuvše. Plamičci vatre imaju u svom iskričavom zvuku Više prkosnog veselja nego smo svesni njega – Na jeziku na očima na ušima dlanovima – Ima još nečeg sem stakla između ruža i snega. KUĆA NA LITICI Unutra oštar miris male lampe. Napolju Trepti nad pustim morem svetionika luč. Unutra je zvuk vetra. A napolju je vetar. Unutra zaključano srce, izgubljen ključ. Napolju mraz, praznina, sirena. A unutra Jak čovek bi crvenu krv hladnoćom da svlada Dok slepi sat glasniji, brži biva. Napolju Tiha luna, brbljiva plima nad kojom vlada. Unutra predačka kletva i blagoslov. Napolju Prazna činija neba, praz...

U knjizi Napad na nejasne pesme , američki pesnik Čarls Bernstin tvrdi da umetnost dobija stvoju tajanstvenost i snagu predstavljajući probleme koje nije lako rešiti. Zbog pokušaja savremenog sveta da pojednostavi ili razjasni te probleme smatra da je nejasnost na udaru. Bernstin, koji je prošloga meseca, gostovao u Beogradu, osnivač je i jedan od najistaknutijih stvaralaca jezičke poezije. „Želim da stupim u odnos sa materijalima kulture, da ih poremetim, kao što su oni poremetili mene, dam im govor, kao što su oni mene izgovorili“, kaže u jednom intervjuu. U svojoj poeziji koristi jezik iz najrazličitijih oblasti – popularne kulture, advertajzinga, politike, književnosti, poslovne prakse ne bi li pokazao načine na koje jezik i kultura stvaraju jedno drugo i međusobno zavise. Bernstin je rođen 1950. godine u Njujorku. Diplomirao je na Harvardu, a prvu knjigu pesama Utočišta objavio je 1672. godine. Autor je sedamnaest knjiga pesama i sedam knjiga eseja. Priredio je ve...

Aleksandar Šurbatović, Priče o gospođi Kon , Beograd, 2015. Gospođa Kon je ono što ostane kada se ženskom delu oduzme njegov muški – Takt. Knjiga Aleksandra Šurbatovića je otuda podeljena podeljena na dva ciklusa „Kon“ i „Takt“. To je priča o povezivanju Kon i Takta, o stvaranju kontakta, melanholiji, depresiji, usamljenosti. Prvi deo, „Kon“, je priča o jednom danu gospođe Kon. Na formalnom planu to se ogleda time što uvodna pesma ciklusa „Bukolika“ počinje stihom „Gospođa Kon ustaje rano“, a poslednja „Mrtva straža“ stihom „Pred zoru kada napokon zaspim“. Život je u ovom ciklusu sveden na taj jedan dan koji se praktično beskonačno ponavlja. Na završetku poslednje pesme imamo stihove: „Znam da će kraj ustajale postelje/ dvojica vernih uvek ostati budni:/ Crni krilati pas koji u mojim očima/ strpljivo vreba jutarnje srebro,/ i on koji mi glasno preti/ strašnom vatrom svog zaborava.“ „Crni krilati pas“ je motiv preuzet iz poezije Zvonka Karanovića, ali viđen kao Ke...

Ognjen Obradović, Oticanja, Čačak, 2016. Uprkos tome što na srpskoj pesničkoj sceni redovno iskrsavaju nova imena, poslednjih nekoliko godina stiče se utisak da je došlo do zamora. „Novi“ pesnički glasovi poslednjih godina obično nisu dolazili sa strane, već su iskrsavali iz ustanovljenih književnih kružoka i već na početku prihvatali savremena poetička stremljenja. Knjiga Ognjena Obradovića je u tom smislu drugačija. Ona je nešto naivnija, ali i nevinija od knjiga na kakve smo navikli. To nikako ne znači da je u pitanju neuk ili nevešt pesnik. Naprotiv, Obradović pokazuje zavidnu veštinu pisanja stihova što svedoči koliko o njegovoj načitanosti i talantu, toliko i o radu na izgrađivanju sopstvene poetike. Naivnost o kojoj je reč tiče se oslobođenosti od postavljanja poetičkih pitanja u ovoj knjizi. To je sa jedne strane čini otvorenijom za veći krug čitalaca, a sa druge omogućuje pesniku da od nje krene drugačijim putevima nego njegovi savremenici. Obradovićevim pesmam...

Dejan Aleksić, U dobar čas , Kraljevo 2016. Poslednjih godina, knjige pesma se pišu uglavnom bez ciklusa. Ciklus je svoje zlatno doba u srpskoj poeziji imao sa knjigama Vaska Pope u kojima se pesme jedino i mogu na pravi način čitati u okviru ciklusa. Ciklusi su, na drugi način, imali značaja i kod pesnika poput Raičkovića, Ivana V. Lalića, Branka Miljkovića i dr. Neki ciklusi poput Popinog Vrati mi moje krpice ili Lalićevih Deset soneta nerođenoj kćeri nalaze se na granici poeme i možda jedino zato što su nominalno određeni kao ciklusi o njima ne razmišljamo kao o poemama. Nasuprot ovoj neophodnoj ciklizaciji unutar knjiga pesama, u srpskoj književnosti pojavio se i određeni manir da se knjige bez prave potrebe dele u cikluse. Tu se obično kao kriterijum za pripadnost pesama jednom ciklusu a ne nekom drugom, uzimala neka tematska ili formalna nijansa, a najčešće pravog razloga nije ni bilo nego su ciklusi samo knjigu delili u segmente kako se roman deli na poglavlja. ...

Peter Huhel, Teofrastov vrt, preveo Stevan Tontić, Treći trg, 2016. Peter Huhel nije naš savremenik već je reč opesniku koji je stvarao u vreme kad i Ben, Breht, Ajh i drugi. Nedostatak prevoda knjige njegovih pesama na srpski davao je našim čitaocima nepotpun uvid u ovaj izuzetno važan period nemačkog pesništva. Stevan Tontić je u prevodu nagrađenom nagradom Miloš N. Đurić je najzad uklonio taj nedostatak. Uslovno bih Huhelov opus podelio na dva dela, svestan da time znatno pojednostavljujem stvari. Prvi deo bi činile pesme posvećene ličnom iskustvu, drugi bi činile pesme sa mitološkim temama i znatno hermetičnijim izrazom. U okviru ovih perioda takođe treba odrediti nekoliko faza. Prva knjiga pesama koju je Huhel spremio za objavljivanje Dječačko jezerce nije izašla pošto ju je pesnik povukao od izdavača kada je Hitler došao na vlast. Prvu knjigu Pjesme objaviće tek 1948. Tontić ovu i treću knjigu Zvjezdana vrša smatra srodnima zbog toga što je u njima dosta pesama iz Dječač...

Džek Keruak i Alen Ginzberg, Izabrana pisma , odabrao u preveo Muharem Bazdulj, Clio, 2016. Skoro sva Keruakova i Ginzbergova dela, kao i dela većine drugih bitnika, su autobiografskog karaktera. Članovi bit pokreta nisu samo grupa pisaca koje vezuju iste ideje već su i modeli za likove. Istorija bit pokreta je i tema bit književnosti. Otuda je prepiska između Keruaka i Ginzberga u mnogo čemu drugačija nego slične prepiske između prijatelja književnika. Događaji koji su opisani u pismima dati su samo u naznakama, kao beleške, kao podsećanja na nešto što obojica znaju, o čemu su već negde i sa nekim pričali. Umesto nadahnute proze i stihova čitalac se ovde susreće sa beskrajnim nizovima računa, pozajmica, sitnih zarada, jeftinih putovanja i dugova. Prepiska traje od 1944., kada je Keruaku bilo dvadeset dve a Ginzbergu osamnaest godina i završava se 1963., šest godina pre Keruakove smrti. Najzanimljivija nit koju čitalac može pratiti je sam razvoj ova dva autora. Prva pi...